Sada već znam
datum kada idem u bolnicu na detaljne pretrage. Odlučila sam da ću otići u grad
sama kupiti sve što mi treba. To je za mene u ovom stanju podvig, ali dat ću
sve od sebe. Pripremam se kao za putovanje, što inače beskrajno volim. Krasan
je, vedar dan, pa će mi biti lakše, uživjet ću se u takav film.
Najprije mi
treba pidžama. Puno sam puta čula da ljudi imaju spremne nove stvari za bolnicu,
za takve iznenadne slučajeve. Ali ja sam bila mlada, nije mi padalo na pamet da
bih to moglo trebati tako brzo. Kao da bolest traži krsni list.
Uglavnom, našla
sam jednu tamnocrvenu pidžamu. Želim žive boje, želim sve živo. Zadovoljna sam
izborom. Kupit ću još kozmetiku, ostalo imam. Još mogu stići na kavu. To je
dobro jer sam preumorna da se odmah dovučem do tramvaja.
Sjedim u
Tkalči, uživam u proljetnom suncu. Pročitat ću novine. Kroz sunčane naočale
promatram ljude u ležernoj šetnji i pitam se ima li tko razmišljanja slična
mojima sada. Shvaćam da je moja bolest, odnosno liječenje postalo projekt.
Nešto što moram napraviti, povesti, odraditi. Ne pada mi više tako teško i sve
manje se bojim. Spremna sam.
Nina
Nema komentara:
Objavi komentar